Mnogi ljudi su u stanju da se sami izvuku iz stresnih situacija. Kada sebe prepoznamo kao osobu pod stresom ili kao kandidata za stres, treba postupiti kao i ranije u životu kada smo uspešno rešili neke nevolje i probleme.
Prvi korak koji treba da učinimo je: pokušaj da realno sagledamo situaciju u kojoj se nalazimo. Veoma je važno suočiti se sa svakom nevoljom i problemom, ma kako da su neprijatni ili bolni. Ne smemo bežati od problema, ponašati se kao da problem ne postoji ili prikrivati problem od svih.
Moramo zauzeti borbeni stav i zadržati bar malu dozu optimizma, bez obzira u kakvoj smo nevolji i bez obzira na pesimizam koji se povremeno može pojaviti.
Često je potrebno da se poverimo osobama koje nas najbolje razumeju i da ih konsultujemo – šta bi oni uradili da su u sličnoj situaciji?
Ne smemo odmah posustati u rešavanju problema sa kojim smo se prethodno suočili i realno ga sagledali. Umesto što dignemo ruke od nekog problema, pogledajmo da li postoji neki način da rešimo problem.
Ako ne nađemo rešenje za problem, pomirimo se za izvesno vreme sa svojim problemom i prihvatimo ga takvog kakav jeste. Takav postupak će nam doneti olakšanje iako problem nije rešen. Sačekajmo neko drugo vreme kada ćemo možda imati više snage za ponovni pokušaj da rešimo problem.
Postoje i problemi koje ne možemo rešiti i s tim se treba pomiriti i to prihvatiti (na primer neizlečiva bolest člana porodice). Sa takvim problemom moramo naučiti da živimo.
Da bismo postali otporniji na stres, možemo više puta nedeljno pešačiti po 3-5 km ili ići na neku fizičku rekreaciju.
Takođe, možemo naučiti (uz pomoć instruktora) neke postupke za jačanje ličnosti protiv stresa, kao što su autogeni trening i joga Ove postupke mogu sprovoditi sve osobe, bez obzira da li su pod stresom, ili su samo izloženi stresu, ili im uopšte ne preti stres. Danas se sve veća pažnja poklanja obrazovanju ljudi za borbu sa raznim stresorima i primeni raznih načina za jačanje ličnosti.
Neki od nas, umesto da jačaju svoju ličnost protiv stresa, opredele se za pogrešna rešenja, koja slabe njihovu ličnost i čine ih još ranjivijim na stres. To su oni ljudi, koji kada naiđu životne nevolje, počinju sebe da smatraju baksuzom i gubitnikom, prepuštaju se sudbini ili pribegavaju nekontrolisanom uzimanju lekova za smirenje, alkohola i droge.
Takođe, pogrešno je i preterano upražnjavanje sporta ili isforsiran odmor.
U nekim slučajevima je potrebno da se obratimo stručnjaku radi dijagnostike i eventualnog lečenja stresa. Nažalost, neki lekari nisu dovoljno upoznati sa problematikom stresa. Često je potrebna konsultacija psihijatra, koji se bavi dijagnostikom i lečenjem stresa. Takav stručnjak može nam pomoći da lakše prebrodimo stresno stanje, da razjasnimo vezu između naših telesnih simptoma i emocija i ako je potrebno prepisaće nam lekove za smirenje, ponekad beta blokatore i antidepresive. U pojedinim slučajevima, ako su negativne emocije duboko potisnute u nesvesno, indikovana je psihoterapija.