Ordinacija je osnovana 1991. godine pod imenom „Medikohelp“, a 2006. godine je promenila ime u „Anti-stres centar“. U ordinaciji se obavlja dijagnostika i lečenje psiholoških i psihijatrijskih problema odraslih osoba, osim urgentnih stanja, zavisnosti od droge i težih slučajeva alkoholizma (ovakvi slučajevi najčešće zahtevaju bolničko lečenje i timski rad više stručnjaka).

Da li sam depresivan? – UPITNIK ZA DEPRESIJU

Upitnik sadrži dvadeset grupa konstatacija (obeleženih brojevima od 1 do 20) koje se odnose na naše zdravlje. Pri ispunjavanju upitnika treba odabrati samo jednu ponuđenu konstataciju, od nekoliko koje se nude (a,b,c,d...). Svakoj konstataciji odgovara određeni broj poena. poeni 1 a. Nisam razdražljiviji nego inače b. Brže se razljutim nego inače c. Stalno sam razdražljiv d. Sve što me obično ljutilo uopšte me se više ne …

Pročitaj ceo članak »

Kako se leče blage i umerene depresije?

Poznato je da mnoge epizode depresije prolaze spontano, same od sebe.  Ivo Andrić, u jednoj svojoj pripovetki, kaže: ...“mnogomu od nas je potrebna samo dobra reč bliska čoveka. Treba govoriti, jer je ćutanje lenjost i kukavičluk, i truje odnose među ljudima.“ Neki ljudi nisu ni svesni da su bili depresivni. Oni koji shvate da su zapali u depresiju često pokušavaju da …

Pročitaj ceo članak »

Ko je najviše ugrožen depresijom? Sklonost ka depresiji

Sklonost za depresiju, osim GENETSKIH (NASLEDNIH) FAKTORA, prouzrokovana je i  NEPOVOLJNIM ŽIVOTNIM OKOLNOSTIMA (misli se na traumatične, stresne događaje i okolnosti iz nečije prošlosti i sadašnjosti). U ovom tekstu  biće reči o tim stresnim događajima i okolnostima. -Prvi traumatični događaji mogu se dogoditi još u prvoj godini života, ako dete bude na duže vreme odvojeno od majke (na primer: zbog svog …

Pročitaj ceo članak »

Koji su početni simptomi i znaci depresije?

Prvi simptomi depresije su često neupadljivi, pa ljudi ne obraćaju dovoljno pažnju na njih i zbog toga nije lako posumnjati da se radi o depresiji. To mogu biti: - OSEĆAJ TUGE, NERASPOLOŽENJE, POTIŠTENOST (tokom skoro čitavog dana, skoro svakog dana), ili osećanje „loše volje“, mrzovolja. - ANKSIOZNOST, RAZDRAŽLJIVOST, iznenadni napadi teskobe i tuge, nemir, strah od budućnosti (egzistencijalni strah) ili osećaj neodređenog straha, otuđenosti …

Pročitaj ceo članak »

Lečenje u ordinaciji „Anti-Stres Centar“

Lečenje najčešće podrazumeva kombinovanu primenu lekova i individualnih psihoterapijskih metoda. Kod lakših problema ponekad je dovoljno nekoliko razgovora, bez potrebe davanja lekova. Kod težih problema potrebno je duže vreme da bi se uz pomoć lekova, redovnih kontrola i psihoterapije, ponovo uspostavilo stanje psihičke ravnoteže. U zavisnosti od vrste i od težine poremećaja preporučuje se suportivna psihoterapija, analitički orijentisana psihoterapija, ili autogeni …

Pročitaj ceo članak »

Autogeni trening

Autogeni trening, jedna od proverenih psihoterapijskih metoda za jačanje ličnosti, preporučuje se kod lakših psihičkih poremećaja, osobama pod stresom, vrhunskim sportistima i zdravim osobama. Na kurs autogenog treninga potrebno je dolaziti jedanput nedeljno po 45 minuta, u toku 3 meseca.

Pročitaj ceo članak »

Da li se psihijatru javljaju samo oni koji su duševno bolesni?

Još uvek postoje zablude i predrasude u vezi psihijatrije, ali ih je sve manje. Savremeni čovek se javlja za pomoć psihijatru ne samo zbog duševnih bolesti, već, sve češće, zbog stresova koje doživljava u porodici, na radnom mestu i u svome okruženju, zbog teškoća u komunikaciji sa drugim ljudima, neprilagođenosti, kao i zbog raznih emocionalnih problema. U mnogim razvijenim zemljama …

Pročitaj ceo članak »

Kada je pravi trenutak da se neko javi psihijatru?

Najčešće se ljudi teško odluče da odu psihijatru i zbog toga se njihova patnja zbog problema ili simptoma, koji ih muče, postepeno povećava. Najvažniji kriterijum je intenzitet patnje koju osećaju. Što je taj intenzitet veći povećava se hitnost obraćanja psihijatru. Drugi važan kriterijum je trajanje problema ili simptoma. Orijentaciono, ako se psihičke smetnje ne povuku spontano u roku od dve …

Pročitaj ceo članak »

Kako će okolina reagovati ako sazna da se neko leči kod psihijatra?

Da bi se odgovorilo na ovakvo pitanje prvo treba sebi postaviti sledeće pitanje: Da li je bolje rešavati problem ili se ponašati kao da problema nema? Svako ko je razuman i dobronameran će odgovoriti da problem (posebno zdravstveni) treba rešavati. Razumna i dobronamerna okolina će svakako reagovati na opisani način i podržati svakoga ko se bori da reši neki svoj problem. …

Pročitaj ceo članak »

Šta je stres?

Kada neko kaže: “ja sam pod stresom” – obično pomislimo da ga je snašla neka nevolja, da je doživeo nešto neprijatno i da je zbog toga pod uticajem neke jake i neprijatne emocije (uznemiren, zabrinut, uplašen, besan, razočaran, ožalošćen…). Ovo laičko mišljenje je uglavnom tačno, ali ne sadrži sve bitne činjenice koje obuhvataju pojam stresa. Medicinska definicija stresa naglašava da je stres prirodna pojava …

Pročitaj ceo članak »

Kako prepoznati akutni stres?

Akutni stres nastaje kao kratkoročna, loša reakcija organizma u traumatičnim, najčešće urgentnim situacijama, kada doživimo vrlo snažne emocije ili fizičke povrede praćene jakim bolovima. Gotovo da nema osobe koja nije doživela neku žestoku emotivnu reakciju, kao što je veliki strah, jaka uznemirenost, jak bes, iznenadna velika tuga i slično.   To se dešava: najčešće prilikom elementarnih katastrofa, fizičkog povređivanja i nasilja razne vrste, opasnih situacija i …

Pročitaj ceo članak »

Šta izaziva stres?

Ima mnogo faktora koji mogu izazvati stres. Najčešći izazivači stresa su psihičke prirode. Tada govorimo o tzv. psihoemocionalnom stresu. Međutim, stres mogu izazvati i fizički faktori, kao što je, na primer, buka iznad 60 decibela, ili izloženost organizma jakoj hladnoći. Socijalni faktori takođe mogu izazvati stres (npr. izbeglištvo, nezaposlenost). Sve ono što može izazvati stres naziva se - stresor. Kada govorimo o potencijalnim faktorima stresa …

Pročitaj ceo članak »

Primer za stres koji je uspešno prevaziđen bez stručne pomoći

Mladu, neiskusnu devojku iznenada ostavlja iskusan mladić, dosta stariji od nje. Ona ne može da se smiri, danima plače, ne jede skoro ništa, loše spava, govori da je izgubila smisao da živi jer takvog mladića više nikad neće naći, pomišlja na samoubistvo, ali i da se osveti mladiću, prati ga i preti mu, pravi mu scene, jednom mu čak provaljuje …

Pročitaj ceo članak »

Kako da se odbranimo od stresa?

Prilikom svakog stresa narušava se psihička i fizička ravnoteža u organizmu; organizam se puni emocijama i nervnom napetošću, koja raste i akumulira se ukoliko se stres ne ukloni (to liči na ekspres lonac pod pritiskom). Ako nađemo ventil i smanjimo tu napetost i pritisak, lakše se možemo vratiti u svoju uobičajenu ravnotežu. Dokle god je čovek u stanju da se vrati …

Pročitaj ceo članak »

Saveti za zaštitu od negativnog dejstva akutnog stresa

1. Pokušati kontrolisati svoje emocije i ne dozvoliti da nas preplavi strah i panika, kako bismo što mirnije sagledali izlaz iz nepovoljne situacije (može da pomogne rečenica izrečena samom sebi: » Priberi se ! «, ili » Kontroliši se ! «) 2. Pokušati što mirnije prihvatiti svaku nevolju, pa i nesreću, koju nam život donese (može da pomogne rečenica: » I ovo …

Pročitaj ceo članak »

Stručna pomoć kod stresa i lekovi za smirenje. Primer za stres koji je prevaziđen uz pomoć psihijatra

U nekim slučajevima potrebno je obratiti se za pomoć psihijatru radi razgovora o stresnoj situaciji koja nas je izbacila iz ravnoteže. Ako je potrebno psihijatar može prepisati lekove za smirenje. Primer iz prakse: Mlađi čovek dolazi u sukob sa svojim šefom preduzeća i ovaj ga ošamari pred kolegama. Dolazi kući jako uznemiren, bled, drhti celim telom, diše ubrzano, preznojava se, oseća stezanje …

Pročitaj ceo članak »

Šta je hronični stres?

Dok je akutni stres izazvan jednim snažnim traumatičnim događajem, koji doživljavamo kao žestok napad na sebe, hronični stres se pojavljuje kada smo izloženi manjim, često neprimetnim, ponavljajućim traumatičnim događajima, koji posle dužeg vremena narušavaju našu psihofizičku ravnotežu. Kod akutnog stresa stresor pogađa organizam trenutno (na primer: opasna situacija u saobraćaju, susret sa divljom životinjom itd.), a kod hroničnog stresa emocionalni …

Pročitaj ceo članak »

Šta se događa u organizmu izloženom stresu?

Kod akutnog stresa, kada je situacija urgentna,  aktivira se simpatički deo vegetativnog nervnog sitema i srž nadbubrežne žlezde, iz koje se izlučuje u krv adrenalin (hormon urgentnosti i budnosti kod životinja i ljudi, koji priprema organizam za aktivno i agresivno reagovanje). Kod hroničnog stresa, kada je situacija manje urgentna ali se ponavlja, aktivira se  češće  parasimpatički deo vegetativnog nervnog sistema, sistem …

Pročitaj ceo članak »

Simptomi hroničnog stresa i dijagnostika stresa

Simptomi hroničnog stresa manifestuju se na telesnom i psihičkom planu, ponekad i na socijalnom planu. Oni su rezultat loših vegetativno-endokrinih odgovora organizma na hronične stresore, koji dovode do loših metaboličko-biohemijskih procesa gotovo u celom organizmu.   hronični umor je jedan od najčešćih i najredovnijih simptoma; javlja se od ranog jutra i ne može se otkloniti spavanjem, već postaje trajan. teškoće u koncentraciji i …

Pročitaj ceo članak »

Najčešći telesni i psihički poremećaji vezani za hronični stres

S obzirom da za vreme stresa nastaju difuzne promene u telu, nije čudno da se poremećaji i bolesti javljaju na raznim organima i organskim sistemima. Koža - urtikarija, ekcem, psorijaza, neurodermatitis, angioneurotični edem, naglo opadanje kose, neke vrste svraba, analni svrab. Digestivni sistem -  kardiospazam i pilorospazam, gastritis, gastrični i duodenalni ulkus, kolopatije, ulcerozni kolitis, regionalni enteritis (Kronova bolest). Respiratorni sistem - bronhijalna …

Pročitaj ceo članak »

Početak borbe protiv stresa – Da li smo pod stresom?

Prvo se moramo što bolje upoznati sa prirodom i funkcionisanjem stresa, kao i sa medicinskim postupcima u lečenju stresa (brošure, članci, knjige, predavanja, radio i TV emisije) Pošto se dovoljno informišemo o stresu, treba da ustanovimo da li smo možda i sami pod stresom,  da li imamo  neke simptome stresa, ili neke psihičke i telesne smetnje koje su u vezi sa …

Pročitaj ceo članak »

Šta možemo učiniti u borbi protiv stresa?

Mnogi ljudi su u stanju da se sami izvuku iz stresnih situacija. Kada sebe prepoznamo kao osobu pod stresom ili kao kandidata za stres, treba postupiti kao i ranije u životu kada smo uspešno rešili  neke nevolje i probleme. Prvi korak koji treba da učinimo je: pokušaj da realno sagledamo situaciju u kojoj se nalazimo. Veoma je važno suočiti se sa …

Pročitaj ceo članak »