Ordinacija je osnovana 1991. godine pod imenom „Medikohelp“, a 2006. godine je promenila ime u „Anti-stres centar“. U ordinaciji se obavlja dijagnostika i lečenje psiholoških i psihijatrijskih problema odraslih osoba, osim urgentnih stanja, zavisnosti od droge i težih slučajeva alkoholizma (ovakvi slučajevi najčešće zahtevaju bolničko lečenje i timski rad više stručnjaka).

Da li sam depresivan? – UPITNIK ZA DEPRESIJU

Objavljeno: March 26th, 2013

Upitnik sadrži dvadeset grupa konstatacija (obeleženih brojevima od 1 do 20) koje se odnose na naše zdravlje. Pri ispunjavanju upitnika treba odabrati samo jednu ponuđenu konstataciju, od nekoliko koje se nude (a,b,c,d…). Svakoj konstataciji odgovara određeni broj poena.

Continue reading “Da li sam depresivan? – UPITNIK ZA DEPRESIJU” »


Kako se leče blage i umerene depresije?

Objavljeno: October 7th, 2012

Poznato je da mnoge epizode depresije prolaze spontano, same od sebe.  Ivo Andrić, u jednoj svojoj pripovetki, kaže:

…“mnogomu od nas je potrebna samo dobra reč bliska čoveka. Treba govoriti, jer je ćutanje lenjost i kukavičluk, i truje odnose među ljudima.“

Neki ljudi nisu ni svesni da su bili depresivni. Oni koji shvate da su zapali u depresiju često pokušavaju da se sami  izbore sa depresijom i u tome mogu uspeti. Poznati pisac, Vilijam Stajron, dugo nije bio svestan da je depresivan. U svojoj knjizi, „Vidik tame“, detaljno je opisao razvoj svoje teške depresije i lečenje koje je usledilo. Zbog velike patnje koju je trpeo i nemogućnosti da se odupire svojim suicidalnim idejama, prihvatio je bolničko lečenje.  Uspešno je lečen antidepresivnim lekovima i psihoterapijom. Teške depresije se i u današnje vreme leče antidepresivima, uz psihoterapiju, samo što su savremeni antidepresivi raznovrsniji po mehanizmu delovanja i  imaju manje nuspojava. Bolničko lečenje može se izbeći ako se na vreme zatraži pomoć psihijatra.

Continue reading “Kako se leče blage i umerene depresije?” »


Ko je najviše ugrožen depresijom? Sklonost ka depresiji

Objavljeno: August 23rd, 2012

Sklonost za depresiju, osim GENETSKIH (NASLEDNIH) FAKTORA, prouzrokovana je i  NEPOVOLJNIM ŽIVOTNIM OKOLNOSTIMA (misli se na traumatične, stresne događaje i okolnosti iz nečije prošlosti i sadašnjosti). U ovom tekstu  biće reči o tim stresnim događajima i okolnostima.

-Prvi traumatični događaji mogu se dogoditi još u prvoj godini života, ako dete bude na duže vreme odvojeno od majke (na primer: zbog svog ili majčinog boravka u bolnici, ili ako roditelji ostave dete kod rodbine zbog odlaska na rad u inostranstvo, ili iz drugih sličnih razloga). Trajni gubitak majke ima još teže posledice za dete. Continue reading “Ko je najviše ugrožen depresijom? Sklonost ka depresiji” »


Koji su početni simptomi i znaci depresije?

Objavljeno: August 2nd, 2012

Prvi simptomi depresije su često neupadljivi, pa ljudi ne obraćaju dovoljno pažnju na njih i zbog toga nije lako posumnjati da se radi o depresiji. To mogu biti:

- OSEĆAJ TUGE, NERASPOLOŽENJE, POTIŠTENOST (tokom skoro čitavog dana,
skoro svakog dana), ili osećanje „loše volje“, mrzovolja.
- ANKSIOZNOST, RAZDRAŽLJIVOST, iznenadni napadi teskobe i tuge, nemir, strah
od budućnosti (egzistencijalni strah) ili osećaj neodređenog straha, otuđenosti i
odsutnosti, izbegavanje dužeg boravka u društvu ljudi.
- DOŽIVLJAJ SMANJENE ENERGIJE i svakodnevne oscilacije nivoa energije (često ti
ljudi uveče imaju veći nivo energije nego ujutru).

Continue reading “Koji su početni simptomi i znaci depresije?” »


Kako izgleda prvi razgovor sa psihijatrom u ordinaciji „Anti-stres centar“?

Objavljeno: January 30th, 2012

Svi koji telefonom zakažu razgovor, konsultaciju ili pregled primaju se tačno u zakazano vreme. To vreme je rezervisano samo za njih i najčešće je dovoljno 45 – 60 minuta da bi se došlo do suštine problema.

Psihijatar ne insistira da dobije odgovor na sva pitanja koja ga interesuju, nego samo na ona na koja je čovek trenutno u stanju da odgovori. U zavisnosti od poverenja koje osoba postepeno stiče u lekara, ona je kasnije u stanju da kaže i ono što u početku nije mogla. Prema tome, u zabludi su oni koji misle da će psihijatar nastojati da „iscedi iz čoveka najintimnije detalje iz njegovog života“, što kod većine ljudi budi strah.

→ Pročitaj ceo članak


Lečenje u ordinaciji „Anti-Stres Centar“

Objavljeno: January 29th, 2012

Lečenje najčešće podrazumeva kombinovanu primenu lekova i individualnih psihoterapijskih metoda. Kod lakših problema ponekad je dovoljno nekoliko razgovora, bez
potrebe davanja lekova. Kod težih problema potrebno je duže vreme da bi se uz pomoć lekova, redovnih kontrola i psihoterapije, ponovo uspostavilo stanje psihičke ravnoteže. U zavisnosti od vrste i od težine poremećaja preporučuje se suportivna psihoterapija, analitički orijentisana psihoterapija, ili autogeni trening, najčešće jedanput nedeljno po 45 minuta.

U radu sa pacijentima se strogo poštuju sva pravila struke, posebno pravilo da se ni na koji način ne sme naškoditi pacijentu i njegovim interesima.


Autogeni trening

Objavljeno: January 28th, 2012

Autogeni trening, jedna od proverenih psihoterapijskih metoda za jačanje ličnosti, preporučuje se kod lakših psihičkih poremećaja, osobama pod stresom, vrhunskim sportistima i zdravim osobama. Na kurs autogenog treninga potrebno je dolaziti jedanput nedeljno po 45 minuta, u toku 3 meseca.


Da li se psihijatru javljaju samo oni koji su duševno bolesni?

Objavljeno: January 27th, 2012

Još uvek postoje zablude i predrasude u vezi psihijatrije, ali ih je sve manje. Savremeni čovek se javlja za pomoć psihijatru ne samo zbog duševnih bolesti, već, sve češće, zbog stresova koje doživljava u porodici, na radnom mestu i u svome okruženju, zbog teškoća u komunikaciji sa drugim ljudima, neprilagođenosti, kao i zbog raznih emocionalnih problema. U mnogim razvijenim zemljama posete psihijatru se smatraju pozitivnim odnosom prema svome psihičkom zdravlju, čak te osobe ponekad imaju prednost pri zapošljavanju.

→ Pročitaj ceo članak


Kada je pravi trenutak da se neko javi psihijatru?

Objavljeno: January 26th, 2012

Najčešće se ljudi teško odluče da odu psihijatru i zbog toga se njihova patnja zbog problema ili simptoma, koji ih muče, postepeno povećava. Najvažniji kriterijum je intenzitet patnje koju osećaju. Što je taj intenzitet veći povećava se hitnost obraćanja psihijatru. Drugi važan kriterijum je trajanje problema ili simptoma. Orijentaciono, ako se psihičke smetnje ne povuku spontano u roku od dve nedelje, postoji indikacija za konsultaciju sa psihijatrom. I u prvom i u drugom slučaju ne znači da se sigurno radi o nekom ozbiljnijem poremećaju.

→ Pročitaj ceo članak


Kako će okolina reagovati ako sazna da se neko leči kod psihijatra?

Objavljeno: January 25th, 2012

Da bi se odgovorilo na ovakvo pitanje prvo treba sebi postaviti sledeće pitanje: Da li je bolje rešavati problem ili se ponašati kao da problema nema? Svako ko je razuman i dobronameran će odgovoriti da problem (posebno zdravstveni) treba rešavati.

→ Pročitaj ceo članak