Poznato je da je autogeni trening jedna od najboljih metoda za jačanje ličnosti, u cilju zaštite od stresa. Autor autogenog treninga je nemački neuropsihijatar Johannes Heinrich Schultz, koji je počeo da primenjuje autogeni trening u svojoj medicinskoj praksi još 1928. godine. Do ideje za autogeni trening došao je ispitujući neke pojave u vezi sa hipnozom…
Razgovori (konsultacije) sa doktorom Damjanovićem o zaštiti od stresa preko video poziva (Vibera ili Skype-a). Konsultacije su namenjene psihički zdravim osobama koje su u znatnoj meri izložene stresu ili su već pod stresom i već imaju simptome koji su posledica stresa. Konsultacije mogu biti jednokratne, višekratne i povremene (u zavisnosti od problema koje osoba želi…
Kada neko kaže: “ja sam pod stresom” – obično pomislimo da ga je snašla neka nevolja, da je doživeo nešto neprijatno i da je zbog toga pod uticajem neke jake i neprijatne emocije (uznemiren, zabrinut, uplašen, besan, razočaran, ožalošćen…). Ovo laičko mišljenje je uglavnom tačno, ali ne sadrži sve bitne činjenice koje obuhvataju pojam stresa. Medicinska definicija stresa…
Akutni stres nastaje kao kratkoročna, loša reakcija organizma u traumatičnim, najčešće urgentnim situacijama, kada doživimo vrlo snažne emocije ili fizičke povrede praćene jakim bolovima. Gotovo da nema osobe koja nije doživela neku žestoku emotivnu reakciju, kao što je veliki strah, jaka uznemirenost, jak bes, iznenadna velika tuga i slično. To se dešava: najčešće prilikom…
Ima mnogo faktora koji mogu izazvati stres. Najčešći izazivači stresa su psihičke prirode. Tada govorimo o tzv. psihoemocionalnom stresu. Međutim, stres mogu izazvati i fizički faktori, kao što je, na primer, buka iznad 60 decibela, ili izloženost organizma jakoj hladnoći. Socijalni faktori takođe mogu izazvati stres (npr. izbeglištvo, nezaposlenost). Sve ono što može izazvati stres naziva se – stresor.…
Mladu, neiskusnu devojku iznenada ostavlja iskusan mladić, dosta stariji od nje. Ona ne može da se smiri, danima plače, ne jede skoro ništa, loše spava, govori da je izgubila smisao da živi jer takvog mladića više nikad neće naći, pomišlja na samoubistvo, ali i da se osveti mladiću, prati ga i preti mu, pravi mu…
Prilikom svakog stresa narušava se psihička i fizička ravnoteža u organizmu; organizam se puni emocijama i nervnom napetošću, koja raste i akumulira se ukoliko se stres ne ukloni (to liči na ekspres lonac pod pritiskom). Ako nađemo ventil i smanjimo tu napetost i pritisak, lakše se možemo vratiti u svoju uobičajenu ravnotežu.
1. Pokušati kontrolisati svoje emocije i ne dozvoliti da nas preplavi strah i panika, kako bismo što mirnije sagledali izlaz iz nepovoljne situacije (može da pomogne rečenica izrečena samom sebi: » Priberi se ! «, ili » Kontroliši se ! «) 2. Pokušati što mirnije prihvatiti svaku nevolju, pa i nesreću, koju nam život donese…
U nekim slučajevima potrebno je obratiti se za pomoć psihijatru radi razgovora o stresnoj situaciji koja nas je izbacila iz ravnoteže. Ako je potrebno psihijatar može prepisati lekove za smirenje. Primer iz prakse: Mlađi čovek dolazi u sukob sa svojim šefom preduzeća i ovaj ga ošamari pred kolegama.
Dok je akutni stres izazvan jednim snažnim traumatičnim događajem, koji doživljavamo kao žestok napad na sebe, hronični stres se pojavljuje kada smo izloženi manjim, često neprimetnim, ponavljajućim traumatičnim događajima, koji posle dužeg vremena narušavaju našu psihofizičku ravnotežu. Kod akutnog stresa stresor pogađa organizam trenutno (na primer: opasna situacija u saobraćaju, susret sa divljom životinjom itd.),…