Kliknite ovde ukoliko želite da popunite upitnik i da vam se automatski izračuna broj poena. Upitnik sadrži dvadeset grupa konstatacija (obeleženih brojevima od 1 do 20) koje se odnose na naše zdravlje. Pri ispunjavanju upitnika treba odabrati samo jednu ponuđenu konstataciju, od nekoliko koje se nude (a,b,c,d…). Svakoj konstataciji odgovara određeni broj poena.
Svi koji telefonom zakažu razgovor, konsultaciju ili pregled primaju se tačno u zakazano vreme. To vreme je rezervisano samo za njih i najčešće je dovoljno 45 – 60 minuta da bi se došlo do suštine problema. Psihijatar ne insistira da dobije odgovor na sva pitanja koja ga interesuju, nego samo na ona na koja je…
Lečenje najčešće podrazumeva kombinovanu primenu lekova i individualnih psihoterapijskih metoda. Kod lakših problema ponekad je dovoljno nekoliko razgovora, bez potrebe davanja lekova. Kod težih problema potrebno je duže vreme da bi se uz pomoć lekova, redovnih kontrola i psihoterapije, ponovo uspostavilo stanje psihičke ravnoteže. U zavisnosti od vrste i od težine poremećaja preporučuje se suportivna…
Autogeni trening, jedna od proverenih psihoterapijskih metoda za jačanje ličnosti, preporučuje se kod lakših psihičkih poremećaja, osobama pod stresom, vrhunskim sportistima i zdravim osobama. Na kurs autogenog treninga potrebno je dolaziti jedanput nedeljno po 45 minuta, u toku 3 meseca.
Još uvek postoje zablude i predrasude u vezi psihijatrije, ali ih je sve manje. Savremeni čovek se javlja za pomoć psihijatru ne samo zbog duševnih bolesti, već, sve češće, zbog stresova koje doživljava u porodici, na radnom mestu i u svome okruženju, zbog teškoća u komunikaciji sa drugim ljudima, neprilagođenosti, kao i zbog raznih emocionalnih…
Najčešće se ljudi teško odluče da odu psihijatru i zbog toga se njihova patnja zbog problema ili simptoma, koji ih muče, postepeno povećava. Najvažniji kriterijum je intenzitet patnje koju osećaju. Što je taj intenzitet veći povećava se hitnost obraćanja psihijatru. Drugi važan kriterijum je trajanje problema ili simptoma. Orijentaciono, ako se psihičke smetnje ne povuku…
Da bi se odgovorilo na ovakvo pitanje prvo treba sebi postaviti sledeće pitanje: Da li je bolje rešavati problem ili se ponašati kao da problema nema? Svako ko je razuman i dobronameran će odgovoriti da problem (posebno zdravstveni) treba rešavati.
Kada neko kaže: “ja sam pod stresom” – obično pomislimo da ga je snašla neka nevolja, da je doživeo nešto neprijatno i da je zbog toga pod uticajem neke jake i neprijatne emocije (uznemiren, zabrinut, uplašen, besan, razočaran, ožalošćen…). Ovo laičko mišljenje je uglavnom tačno, ali ne sadrži sve bitne činjenice koje obuhvataju pojam stresa. Medicinska definicija stresa…
Akutni stres nastaje kao kratkoročna, loša reakcija organizma u traumatičnim, najčešće urgentnim situacijama, kada doživimo vrlo snažne emocije ili fizičke povrede praćene jakim bolovima. Gotovo da nema osobe koja nije doživela neku žestoku emotivnu reakciju, kao što je veliki strah, jaka uznemirenost, jak bes, iznenadna velika tuga i slično. To se dešava: najčešće prilikom…
Ima mnogo faktora koji mogu izazvati stres. Najčešći izazivači stresa su psihičke prirode. Tada govorimo o tzv. psihoemocionalnom stresu. Međutim, stres mogu izazvati i fizički faktori, kao što je, na primer, buka iznad 60 decibela, ili izloženost organizma jakoj hladnoći. Socijalni faktori takođe mogu izazvati stres (npr. izbeglištvo, nezaposlenost). Sve ono što može izazvati stres naziva se – stresor.…