Poznato je da mnoge epizode depresije prolaze spontano, same od sebe. Ivo Andrić, u jednoj svojoj pripovetki, kaže: …“mnogomu od nas je potrebna samo dobra reč bliska čoveka. Treba govoriti, jer je ćutanje lenjost i kukavičluk, i truje odnose među ljudima.“ Neki ljudi nisu ni svesni da su bili depresivni. Oni koji shvate da su…
Svi koji telefonom zakažu razgovor, konsultaciju ili pregled primaju se tačno u zakazano vreme. To vreme je rezervisano samo za njih i najčešće je dovoljno 45 – 60 minuta da bi se došlo do suštine problema. Psihijatar ne insistira da dobije odgovor na sva pitanja koja ga interesuju, nego samo na ona na koja je…
Lečenje najčešće podrazumeva kombinovanu primenu lekova i individualnih psihoterapijskih metoda. Kod lakših problema ponekad je dovoljno nekoliko razgovora, bez potrebe davanja lekova. Kod težih problema potrebno je duže vreme da bi se uz pomoć lekova, redovnih kontrola i psihoterapije, ponovo uspostavilo stanje psihičke ravnoteže. U zavisnosti od vrste i od težine poremećaja preporučuje se suportivna…
Autogeni trening, jedna od proverenih psihoterapijskih metoda za jačanje ličnosti, preporučuje se kod lakših psihičkih poremećaja, osobama pod stresom, vrhunskim sportistima i zdravim osobama. Na kurs autogenog treninga potrebno je dolaziti jedanput nedeljno po 45 minuta, u toku 3 meseca.
Još uvek postoje zablude i predrasude u vezi psihijatrije, ali ih je sve manje. Savremeni čovek se javlja za pomoć psihijatru ne samo zbog duševnih bolesti, već, sve češće, zbog stresova koje doživljava u porodici, na radnom mestu i u svome okruženju, zbog teškoća u komunikaciji sa drugim ljudima, neprilagođenosti, kao i zbog raznih emocionalnih…
Najčešće se ljudi teško odluče da odu psihijatru i zbog toga se njihova patnja zbog problema ili simptoma, koji ih muče, postepeno povećava. Najvažniji kriterijum je intenzitet patnje koju osećaju. Što je taj intenzitet veći povećava se hitnost obraćanja psihijatru. Drugi važan kriterijum je trajanje problema ili simptoma. Orijentaciono, ako se psihičke smetnje ne povuku…
Da bi se odgovorilo na ovakvo pitanje prvo treba sebi postaviti sledeće pitanje: Da li je bolje rešavati problem ili se ponašati kao da problema nema? Svako ko je razuman i dobronameran će odgovoriti da problem (posebno zdravstveni) treba rešavati.
Mladu, neiskusnu devojku iznenada ostavlja iskusan mladić, dosta stariji od nje. Ona ne može da se smiri, danima plače, ne jede skoro ništa, loše spava, govori da je izgubila smisao da živi jer takvog mladića više nikad neće naći, pomišlja na samoubistvo, ali i da se osveti mladiću, prati ga i preti mu, pravi mu…
Prilikom svakog stresa narušava se psihička i fizička ravnoteža u organizmu; organizam se puni emocijama i nervnom napetošću, koja raste i akumulira se ukoliko se stres ne ukloni (to liči na ekspres lonac pod pritiskom). Ako nađemo ventil i smanjimo tu napetost i pritisak, lakše se možemo vratiti u svoju uobičajenu ravnotežu.
1. Pokušati kontrolisati svoje emocije i ne dozvoliti da nas preplavi strah i panika, kako bismo što mirnije sagledali izlaz iz nepovoljne situacije (može da pomogne rečenica izrečena samom sebi: » Priberi se ! «, ili » Kontroliši se ! «) 2. Pokušati što mirnije prihvatiti svaku nevolju, pa i nesreću, koju nam život donese…