Mladu, neiskusnu devojku iznenada ostavlja iskusan mladić, dosta stariji od nje. Ona ne može da se smiri, danima plače, ne jede skoro ništa, loše spava, govori da je izgubila smisao da živi jer takvog mladića više nikad neće naći, pomišlja na samoubistvo, ali i da se osveti mladiću, prati ga i preti mu, pravi mu scene, jednom mu čak provaljuje u stan (jer je videla da je unutra sa nekom devojkom). Ali, ubrzo nalazi drugog mladića i shvata da je preterala u idealizovanju prethodnog mladića, da je potcenila sebe i svoje kvalitete, da može naći i druge mladiće koji će joj odgovarati, da nije trebalo toliko da pati, a još manje da sebi dopusti nekontrolisano ponašanje.
Komentar: Ovo je primer produženog akutnog stresa sa burnom i dugačkom fazom alarma, kao i fazom pružanja otpora; reakcija devojke na iznenadni raskid je bila loša zbog čega je kod nje nastala psihička i fizička patnja. Da se takvo stresno stanje produžilo moglo je doći do ozbiljnih komplikacija, jer je bila vrlo blizu faze iscrpljenja. Ipak, traumatično iskustvo je devojci pomoglo da kasnije u životu ne pravi slične greške. Shvatila je da ljubav nije večna (kao što deca često zamišljaju), da često traje kraće nego što mi to želimo, da su rastanci u životu neminovni, da se patnja zbog rastanka može i mora podneti, da se posle takvog rastanka mora ići dalje u traženju svoga puta i svoje sreće.
Nema čoveka koji kroz život prolazi bez stresova. Stresne situacije nam često pomažu da sazrevamo kao ličnosti. Možemo uopšteno reći da malo stresa može čak imati povoljno dejstvo na organizam, a previše stresa ima najčešće štetno dejstvo. Reakcija na iste događaje je različita kod različitih osoba. Ta reakcija zavisi od puno faktora. Dok na nekog određeni događaj deluje traumatično i štetno, na drugog taj isti događaj deluje neutralno, a na neke osobe čak stimulativno.