Kod akutnog stresa, kada je situacija urgentna, aktivira se simpatički deo vegetativnog nervnog sitema i srž nadbubrežne žlezde, iz koje se izlučuje u krv adrenalin (hormon urgentnosti i budnosti kod životinja i ljudi, koji priprema organizam za aktivno i agresivno reagovanje). Kod hroničnog stresa, kada je situacija manje urgentna ali se ponavlja, aktivira se češće …
Simptomi hroničnog stresa manifestuju se na telesnom i psihičkom planu, ponekad i na socijalnom planu. Oni su rezultat loših vegetativno-endokrinih odgovora organizma na hronične stresore, koji dovode do loših metaboličko-biohemijskih procesa gotovo u celom organizmu. hronični umor je jedan od najčešćih i najredovnijih simptoma; javlja se od ranog jutra i ne može se otkloniti…
S obzirom da za vreme stresa nastaju difuzne promene u telu, nije čudno da se poremećaji i bolesti javljaju na raznim organima i organskim sistemima. Koža – urtikarija, ekcem, psorijaza, neurodermatitis, angioneurotični edem, naglo opadanje kose, neke vrste svraba, analni svrab. Digestivni sistem – kardiospazam i pilorospazam, gastritis, gastrični i duodenalni ulkus, kolopatije, ulcerozni kolitis,…
Prvo se moramo što bolje upoznati sa prirodom i funkcionisanjem stresa, kao i sa medicinskim postupcima u lečenju stresa (brošure, članci, knjige, predavanja, radio i TV emisije) Pošto se dovoljno informišemo o stresu, treba da ustanovimo da li smo možda i sami pod stresom, da li imamo neke simptome stresa, ili neke psihičke i telesne…
Mnogi ljudi su u stanju da se sami izvuku iz stresnih situacija. Kada sebe prepoznamo kao osobu pod stresom ili kao kandidata za stres, treba postupiti kao i ranije u životu kada smo uspešno rešili neke nevolje i probleme. Prvi korak koji treba da učinimo je: pokušaj da realno sagledamo situaciju u kojoj se nalazimo.…