Mladu, neiskusnu devojku iznenada ostavlja iskusan mladić, dosta stariji od nje. Ona ne može da se smiri, danima plače, ne jede skoro ništa, loše spava, govori da je izgubila smisao da živi jer takvog mladića više nikad neće naći, pomišlja na samoubistvo, ali i da se osveti mladiću, prati ga i preti mu, pravi mu…
Prilikom svakog stresa narušava se psihička i fizička ravnoteža u organizmu; organizam se puni emocijama i nervnom napetošću, koja raste i akumulira se ukoliko se stres ne ukloni (to liči na ekspres lonac pod pritiskom). Ako nađemo ventil i smanjimo tu napetost i pritisak, lakše se možemo vratiti u svoju uobičajenu ravnotežu.
1. Pokušati kontrolisati svoje emocije i ne dozvoliti da nas preplavi strah i panika, kako bismo što mirnije sagledali izlaz iz nepovoljne situacije (može da pomogne rečenica izrečena samom sebi: » Priberi se ! «, ili » Kontroliši se ! «) 2. Pokušati što mirnije prihvatiti svaku nevolju, pa i nesreću, koju nam život donese…
U nekim slučajevima potrebno je obratiti se za pomoć psihijatru radi razgovora o stresnoj situaciji koja nas je izbacila iz ravnoteže. Ako je potrebno psihijatar može prepisati lekove za smirenje. Primer iz prakse: Mlađi čovek dolazi u sukob sa svojim šefom preduzeća i ovaj ga ošamari pred kolegama.
Dok je akutni stres izazvan jednim snažnim traumatičnim događajem, koji doživljavamo kao žestok napad na sebe, hronični stres se pojavljuje kada smo izloženi manjim, često neprimetnim, ponavljajućim traumatičnim događajima, koji posle dužeg vremena narušavaju našu psihofizičku ravnotežu. Kod akutnog stresa stresor pogađa organizam trenutno (na primer: opasna situacija u saobraćaju, susret sa divljom životinjom itd.),…
Kod akutnog stresa, kada je situacija urgentna, aktivira se simpatički deo vegetativnog nervnog sitema i srž nadbubrežne žlezde, iz koje se izlučuje u krv adrenalin (hormon urgentnosti i budnosti kod životinja i ljudi, koji priprema organizam za aktivno i agresivno reagovanje). Kod hroničnog stresa, kada je situacija manje urgentna ali se ponavlja, aktivira se češće …
Simptomi hroničnog stresa manifestuju se na telesnom i psihičkom planu, ponekad i na socijalnom planu. Oni su rezultat loših vegetativno-endokrinih odgovora organizma na hronične stresore, koji dovode do loših metaboličko-biohemijskih procesa gotovo u celom organizmu. hronični umor je jedan od najčešćih i najredovnijih simptoma; javlja se od ranog jutra i ne može se otkloniti…
S obzirom da za vreme stresa nastaju difuzne promene u telu, nije čudno da se poremećaji i bolesti javljaju na raznim organima i organskim sistemima. Koža – urtikarija, ekcem, psorijaza, neurodermatitis, angioneurotični edem, naglo opadanje kose, neke vrste svraba, analni svrab. Digestivni sistem – kardiospazam i pilorospazam, gastritis, gastrični i duodenalni ulkus, kolopatije, ulcerozni kolitis,…
Prvo se moramo što bolje upoznati sa prirodom i funkcionisanjem stresa, kao i sa medicinskim postupcima u lečenju stresa (brošure, članci, knjige, predavanja, radio i TV emisije) Pošto se dovoljno informišemo o stresu, treba da ustanovimo da li smo možda i sami pod stresom, da li imamo neke simptome stresa, ili neke psihičke i telesne…
Mnogi ljudi su u stanju da se sami izvuku iz stresnih situacija. Kada sebe prepoznamo kao osobu pod stresom ili kao kandidata za stres, treba postupiti kao i ranije u životu kada smo uspešno rešili neke nevolje i probleme. Prvi korak koji treba da učinimo je: pokušaj da realno sagledamo situaciju u kojoj se nalazimo.…